Batajnica

Leopardove šare već godinama ne izlaze iz mode, a ove sezone su jedan od vodećih trendova. Ipak, generalna preporuka je da budete umereni, jer obilje „pega“ koje vidite na modnim pistama, na ulici može da izgleda najblaže rečeno preterano.

Šara sa leopardovog krzna jedan je od onih trendova koji nikad ne jenjava, pa je gotovo svake sezone u promenljivim razmerama zastupljena u kolekcijama poznatih dizajnera.

Zahvaljujući dizajnerima kao što su Dolče i Gabana i Roberto Kavali, koji su od leopardove šare napravili svoj zaštitni znak, tom dezenu je zagarantovano mesto na listi modne klasike, zajedno sa, recimo, malom crnom haljinom, bež mantilom ili kaputom od kamelhara.

Leopardova šara je veoma zastupljena u kolekcijama za predstojeću jesen i zimu - ima je na kaputima, haljinama, torbama, cipelama, kaiševima...

Naravno, za one koji su skloni minimalizmu, nešto tako živopisno je prihvatljivo isključivo u vidu modnih dodataka i detalja.

Oni odvažni, koji se ne ustručavaju da skreću pažnju i privlače poglede, obično su vođeni geslom „što više to bolje".

Međutim, višak leopardovih pega na odeći može da izazove i krajnje suprotan efekat - privlačenje neželjene pažnje ili, čak, podsmeh okoline.

Zbog toga treba biti umeren, jer ono što je prihvatljivo kao maštoviti stajling na modnoj pisti, na ulici može da izgleda najblaže rečeno preterano.

Prilike u kojima je ekstravagantna garderoba prihvatljiva ili možda poželjna su relativno retke, pa je generalna preporuka da leopardovu šaru svedete na modni detalj.

Kaiševi, cipele i torbe sa životinjskom šarom oplemeniće neku jednostavnu odevnu kombinaciju, poput farmerki i bele košulje ili male crne haljine. Najbolje je da se držite preporuke „manje je više" i nećete pogrešiti.

Klint Istvud svojevremeno odbio da igra Džejmsa Bonda i Supermena. Glumac, poznat i po serijalu Prljavi Hari, nije sebe video kao dobru zamenu za Šona Konerija, originalnog agenta 007, dok je za ulogu Supermena bio „prestar".

Zvezda serijala „Prljavi Hari" otkriva da mu je nuđena „pozamašna svota novca" da zameni Šona Konerija kada se škotski glumac oprostio od uloge agenta 007.

Kada je Istvud odbio ulogu, zamenio ga je australijski maneken Džordž Lejzenbi (koji je doduše glumio u samo jednom filmu).

Koneri je zatim ponovo angažovan za film „Dijamanti su večni" (za tada rekordan honorar), da bi ga kasnije nasledio Rodžer Mur.

Istvud takođe kaže da su mu nudili da igra Supermena, pre nego što je ulogu dobio Kristofer Riv, ali da je on odbio jer je smatrao da je prestar.

Glumac, režiser, producent i kompozitor Istvud (80 godina), rekao je za Los Anđeles Tajms: „Ponudili su mi ozbiljan novac da glumim Bonda".

„To je bilo posle Konerijevog odlaska. Moj tadašnji advokat, koji je zastupao i producenta serijala Kabija Brokolija, rekao mi je da su veoma zainteresovani da me angažuju".

„Ali za mene, to je bila tuđa 'tezga'. To je bio Šonov posao. Nije mi delovalo da sam ja za to", objašnjava petostruki oskarovac Istvud.

Glumac, poznat i po ulozi Prljavog Harija bio je kandidat i za najčuvenijeg superheroja.

„Sećam se, a bilo je to jako davno, da mi je predsednik 'Vorner brosa' Frenk Vels predložio da igram Supermena. To je bilo dok je film još bio u pripremnoj fazi, ali ja sebe nisam mogao da zamislim ni u toj ulozi", otkrio je Istvud.

Kasnije, za tri dela „Supermena" angažovan je Kristofer Riv.

Za prvi film iz serijala o agentu 007, „Doktor No", Šon Koneri dobio je mizernih 17.000 dolara.

Za svaki sledeći nastavak honorar je bio značajno veći, pa je tako za „Iz Rusije, s ljubavlju" Koneri dobio 250.000 dolara, za „Goldfingera" pola miliona, a za „Operaciju grom" i „Samo dvaput se živi" po 750.000.

Kada je Škot, za mnoge omiljeni Bond, ponovo glumio agenta 007 u filmu „Dijamanti su večni", platili su mu 1,2 miliona dolara, a dobio je i udeo od profita.

Šon Koneri se ulozi tajnog agenta sa dozvolom za ubijanje vratio još jednom, 1983. godine, kada je za honorar od pet miliona dolara igrao u nastavku „Nikad ne reci nikad", jedinom delu iz serijala koji nije producirala kompanija „Eon".

I to postoji! Belgijanac iz sela Kastel postavio je novi svetski rekord u dužini neprekidnog prženja pomfrita - 83 sata. Za to vreme je potrošio tonu i po krompira.

Kris Feršueren (53), vlasnik pržionice u Belgiji, oborio je svetski rekord u prženju pomfrita - on je to radio 83 sata neprekidno, bez spavanja i tako stari rekord popravio za čak 11 sati.

Feršueren je pomfrit, inače belgijsko nacionalno jelo na koje su ponosni, počeo da prži u petak ujutru u svojoj pržionici u selu Kastel, tridesetak kilometara severozapadno od Brisela, i nije se zaustavio do ponedeljka uveče.

Prema propozicijama, imao je pravo na pet minuta pauze svakog sata, ali ih je on štedeo, pa spojio.

„Nisam spavao, ali posle 20 sati, uzeo sam 100 minuta pauze da uradim po neku vežbu, da se istuširam i opustim", ispričao je rekorder belgijskoj agenciji Belga. To mu je bio i jedini odmor.

Ispržio je ukupno 1.500 kilograma krompira, koji su prodavani po jedan evro za fišek, međutim nije uspeo da obori rekord od 1.500 prodatih kesica.

„Prsti su mi sprženi, noge mi otpadaju, zglobovi me rasturaju, ali bez obzira na sve ja idem da slavim", izjavio je na kraju.

Strast prema prženju krompirića i želja da mu se ime nađe u Ginisovoj knjizi rekorda nisu bili jedini razlozi za ovaj prenaporan korak - zaradu je namenio jednoj dečjoj bolnici.

Prethodni rekord datira iz 1987, a postavio ga je Britanac koji je 72 sata pržio krompir.

Čarli Vots, najstariji član najpoznatijeg benda na planeti, „Roling stounsa“, najavio je mogućnost da se bend uskoro definitivno oprosti od publike. Konačnu odluku o tome doneće Džeger i Ričards.

Bubnjar čuvenih „Roling stounsa" (Rolling Stones), 69-godišnji Čarli Vots, otkrio je u intervjuu francuskom „Parizjenu" (Le Parisien) da su članovi benda razgovarali o eventualnoj oproštajnoj turneji.

„Trenutno razgovaramo o tome", rekao je Vots.

„Rekli smo, ako ćemo to da uradimo, to će biti iduće godine, ili godinu dana kasnije. Došli smo u godine kada ne možemo da gledamo predaleko u budućnost".

Vots je dodao da je odluka o tome kada bi krenuli na oproštajnu turneju u rukama Kita Ričardsa i Mika Džegera.

Beogradski Klub studenata tehnike (KST) zakazao je „nezaboravan događaj“ u svojoj bašti za 16. septembar - koncert tri benda: „Alogija“, „Pero deformero“ i „Osvajači“.

Hevi metal sastav „Alogija", njihove folk metal kolege „Pero deformero" i hard rokeri „Osvajači" održaće zajednički koncert 16. septembra u bašti Kluba studenata tehnike (KST) Beograda.

„Neki od hitova koji će se čuti su 'Bajka' i 'Još samo ovaj put' od 'Alogije', 'Krv i led' i 'S kim čekaš dan' grupe 'Osvajači', kao i 'Došli smo do kraja puta' i 'Ostavljen sam ja' od 'Pera deformera'. Činjenica da ćete tri benda retko kada čuti na istom mestu, dovoljna je garancija za nezaboravan događaj", saopštio je KST.

Kako se navodi, Novosađani „Pero deformero" prvi put sviraju u KST-u, a ulaznica za koncert tri benda košta 500 dinara.

Francusko-švajcarski režiser, scenarista i kritičar Žan-Lik Godar doći će u Holivud da primi počasnog Oskara „ako mu poslovi dozvole“. Godar, kojeg su predstavnici američke Akademije pronašli posle mnogo muke, zahvalio se na priznanju „srdačnom, rukom pisanom porukom“, ali nije obećao da će i doći.

Sineasta Žan-Lik Godar, kojeg su predstavnici američke Akademije filmskih nauka i umetnosti uspeli da kontaktiraju posle mnogo poteškoća, možda će i prisustvovati dodeli počasnog Oskara.

Godar, koji će ove godine dobiti priznanje za celokupnu karijeru, naveo je da će otputovati u Holivud da primi nagradu „ukoliko mu to poslovi dozvole".

U saopštenju, objavljenom u utorak, navodi se da je švajcarski sineasta, jedan od kreatora francuskog Novog talasa, poslao predsedniku američke Akademije Tomu Šeraku „srdačnu, rukom pisanu poruku".

„U toj poruci Žan-Lik Godar ljubazno zahvaljuje na počasti", precizira se i dodaje je režiser filma „Do poslednjeg daha" naveo da će doputovati u Los Anđeles na svečanost 13. novembra „ukoliko mu to dozvole poslovi".

Počasni Oskari se dodeljuje na svečanoj večeri uprave Akademije za „izvanredna dostignuća u karijeri, izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i nauci ili za specijalne zasluge u radu filmske akademije".

Bivši britanski premijer je u svojim memoarima „Putovanje" napravio dvostruki prestup kada je pisao o prijemu kod kraljice Elizabete Druge. Sadržaj razgovora do sada je uvek bio tajna, a Bler ne samo da je prekršio običaj, već je i iskopirao scenu iz filma „Kraljica".

Deo „Putovanja" Tonija Blera u kojima on prepričava prijem kod kraljice Elizabete Druge iz 1997. godine jedan je od spornih detalja iz memoara, jer na neki način predstavlja izdaju poverenja koja je ranije postojala između monarha i premijera.

Sada je došlo i do interesantnog preokreta u celoj priči, jer scenarista Piter Morgan tvrdi da se taj susret uopšte nije dogodio na taj način, već je Bler zapravo prosto iskopirao scenu iz Oskarom nagrađenog filma „Kraljica" sa Helen Miren.

U knjizi „Putovanje" Bler piše da mu je kraljica tom prilikom rekla: „Vi ste moj deseti premijer, gospodine Bler. Prvi je bio Vinston. To je bilo pre nego što ste se vi rodili".

U filmu iz 2006. godine „Kraljica", Helen Miren koja igra naslovnu ulogu kaže Bleru (Majklu Šinu) skoro istu stvar: „Vi ste moj deseti premijer, gospodine Bler. Prvi je bio Vinston Čerčil".

U izjavi za britanski Telegraf, scenarista Morgan je objasnio: „Voleo bih da mogu da se pretvaram da sam imao podatke 'iznutra', ali sam ja to jednostavno izmislio. Običaj je da se o ovim susretima nikada ne govori, pa ja nisam ni pokušavao da saznam šta se zapravo dogodilo".

„Postoje tri mogućnosti. Prva je da sam pogodio do najsitnijih detalja, što je prosto neverovatno, a druga da je preuzeo moju fikciju i proglasio je za stvarnost."

„Treća mogućnost je da je bivši premijer popio koji džin i tonik previše, pa je pobrkao scenu iz filma sa stvarnošću, a ovo je posebno zabavno jer je Bler u više navrata tvrdio kako nije ni gledao film."

Režiser filma „Kraljica" Stiven Frirs takođe smatra ovu podudarnost komičnom, pa je slučaj prokomentarisao rečima: „Sad će nas još opužiti da smo ih prisluškivali".

Posle osmogodišnje pauze, legendarna beogradska grupa „Električni orgazam“ izdala je novi album sa sedam pesama, što je ujedno i prvi album sa povratnikom u postavu, klavijaturistom Ljubomirom Đukićem-Ljubom.

Rok sastav „Električni orgazam" objavio je početkom septembra novi album „To što vidiš to i jeste", u izdanju Doma omladine Beograda, a CD se u naredna dva meseca može kupiti samo uz pripejd pakete Telekoma Srbija.

Frontmen Srđan Gojković-Gile u izjavi agenciji Beta podsetio je da „To što vidiš to i jeste" izlazi u godini kada „Električni orgazam" proslavlja tri decenije postojanja, i prvi je studijski album sa povratnikom u postavu, klavijaturistom Ljubomirom Đukićem-Ljubom, još od „Kako bubanj kaže" iz 1984. godine.

Od sedam pesama sa novog albuma rađenog sa producentom Vojislavom Aralicom, kao prvi radijski singl odabrana je „Nemaš nikom ništa da daš", za koju je urađen i spot koji treba da se pojavi narednih dana.

Nekadašnji prvoborci beogradskog novog talasa, prethodni studijski CD „Harmonajzer" objavili su još 2002. godine, a Gojković kaže da je „To što vidiš to i jeste" album na kome je „Električni orgazam" najduže radio do sada u karijeri - pet godina.

„Nismo imali nekog naročitog razloga za žurbu. Potrajalo je duže nego što smo mislili, ali hteli smo da pesme malo odstoje. Često kad snimiš album posle par meseci se desi da nekim stvarima nisi zadovoljan. Prvi put smo pustili da pesme par godina odstoje", rekao je Gojković.

Industrijski zagađivači talože se u masnom tkivu, a kada salo počne da se razlaže, dospevaju u krvotok, upozoravaju južnokorejski naučnici. Potrebna su dopunska istraživanja kako bi se utvrdilo da li navedena šteta možda ne nadmašuje koristi za zdravlje od slabljenja.

Gubljenje telesne težine u dužem periodu može da dovede do ispuštanja u krv industrijskih zagađivača, upozorili su južnokorejski stručnjaci.

Te zagađujuće materije se dovode u vezu sa bolestima kao što su dijabetes, visoki krvni pritisak, srčana oboljenja, reumatoidni artritis i paradentoza, prenosi Rojters.

Industrijski zagađivači se obično talože u masnom tkivu, ali kad ono počne da se razlaže prilikom slabljenja, dospevaju u krvotok, objasnio je vođa istraživanja Duk-Hi Li sa Nacionalnog univerziteta Kjungpuk u gradu Degu.

Duk-Hi Li napominje da novo otkriće dovodi u pitanje dogmu da je slabljenje uvek korisno, a gojenje uvek štetno.

Proučavajući koncentraciju sedam zagađujućih materija industrijskog porekla u krvi 1.099 osoba, južnokorejski tim je utvrdio da najveća koncentracija tih tzv. „postojanih organskih zagađivača" (POP) postoji u krvi ispitanika koji su u prethodnih deset godina najviše oslabili.

Koncentracija zagađivača u njihovoj krvi je znatno viša nego kod onih onih koji su održavali stabilnu težinu ili su se u tom periodu ugojili.

Tim ističe da je uzeo u obzir faktore kao što su godine, pol i rasa, da bi se objasnile razlike u koncentraciji polutanata u krvi, ali da su fluktuacije telesne mase ipak opstale kao statistički značajan faktor.

Najavljena su dopunska istraživanja kojima treba da se utvrdi da li navedena šteta od slabljenja možda ne nadmašuje koristi za zdravlje koje se njime ostvaruju.

Kubanac Horhe Markez „jači je od groma“ - čak pet puta je preživeo direktan udar munje. Njegova kuća je „prošla mnogo gore“ - u nju je grom udario čak 15 puta za samo dve godine.

Horhe Markez, kubanski zemljoradnik, preživeo je pet puta udar groma u periodu od devet godina, prenosi sajt Kubadebate.

Žitelj sela La Hulia u provinciji Las Tunas kaže da ga je grom prvi put udario 5. jula 1982. dok je sedeo za volanom traktora.

„Udar mi je probio bubnu opnu, spalio mi kožu na leđima i izbio plombe iz zuba", ispričao je.

Grom ga je 1987. udario dva puta, 1988. jednom, a peti i poslednji put 1991, rekao je Markez i dodao da se njegova kuća našla na udaru groma 15 puta za dve godine.

„Ja sam poput magneta. U većini slučajeva ljudi koje udari grom umiru, a čini se da moje telo prihvata tu božiju snagu, iako su njeni efekti veoma loši."

Markes je posle prva dva udara groma u nesvesti prevezen u bolnicu, što se nije dogodilo u naredne tri situacije iako je, kako kaže, imao „problema sa zglobovima i disajnim putevima".

„Poslednja dva puta bilo je slabije, ne jer je on (grom) udario dalje, već jer mi se telo na to naviklo", objasnio je.

Markez je ispričao i da je čuo za jednog američkog šumara koji je sedam puta preživeo udar groma. „Ako je to rekord, nemam nikakvu želju da ga oborim", našalio se Horhe.